Zahvalnost kamenčiću zahvalnosti

Zahvalnost

01.08.2019.

Mnogo čitamo o zahvalnosti u ovom veku, zar ne? Zahvalnost je prečica do čuda. Neki kažu da je zahvalnost okidač za dobre emocije. I da je zahvalnost najjača molitva. Zahvalnost je i prihvatanje. Sve definicije prelepe. Osetimo da nam duša zatreperi od lepote kad čitamo ili slušamo o zahvalnosti.

A onda se vratimo u svoju svakodnevicu i zaboravimo na zahvalnost…

Sećamo se kako je to lepo biti zahvalan, pa kad pogledamo vesti ili novine… I onda neizbežno dođe pitanje: kako da budem zahvalna za sve ono što mi se ne dopada oko mene i u meni, sve ono što me boli, povređuje… Kako?

Promenom fokusa. Jer gde je fokus našoj pažnji, tu nam i ide energija. I sve u šta ulažemo energiju i pažnju, to može da raste i da se razvija.

Uvek predložim i sebi i drugima da se setimo svojih uspeha, svojih trenutaka sreće. I možemo i da ih sve zapišemo sebi, da imamo da se podsetimo 🙂

I svi mi imamo puno toga na čemu možemo biti zahvalni. Prvo ono što podrazumevamo – svoje telo, svoje misli, emocije, reči. Vid, sluh, dodir, ukus i miris. Zatim sunce i nebo. Vodu i zemlju. I tako redom… Što smo se rodili, dišemo, pa smo prohodali, progovorili… Pa što imamo koga zagrliti ili se s kim i posvađati, što je lep dan i što reke teku… Spisak je beskrajan…

Ipak, kada nam ne ide život onako kako smo zamisli da treba, lako potonemo i zaboravimo na sve svoje spiskove sreće i zahvalnosti. Dešava se… ljudski je. Upravo zato postoji

Kamenčić zahvalnosti

Uvela sam ga u svoj život kada sam pročitala priču o tome kako je bolestan čovek izlečio sebe noseći u džepu svoje kamenčiće zahvalnosti. Koji su mu pomagali da lako i brzo promeni fokus sa onog lošeg na ono dobro. I u sebi i oko sebe. Dao mu ih je neki mudrac baš s tom namerom. Obični kamenčići iz reke pored koje su se sreli.

Često poklanjam ljudima koje srećem kamenčić zahvalnosti. Da ga drže pored kreveta i svako veče pred spavanje da se sete na čemu su zahvalni tog dana. Ili ujutro kad se probude, Kad god. Jer u svakom trenutku postoji mnogo dobrih razloga da osetimo zahvalnost. Naše je samo da se setimo. E, upravo za to nam i služi kamenčić zahvalnosti. Tako počnemo da živimo zahvalnost. Svaki dan. 🙂

Pa kada se desi, a dešavaće se uvek, da čujemo loše vesti, da nam se izjalove očekivanja ili nas nešto zaboli… Tad je dovoljno uzeti svoj kamenčić zahvalnosti da promenimo fokus. Ponekad kažem mom kamenčiću zahvalnosti: “Zahvalna sam svemu što je dobro u ovome, iako ga možda još uvek ja ne vidim” Tako lako pomerim svoju pažnju na ono što je dobro. Iako ga ja možda još uvek ne vidim. 🙂 Samo verujem. I negde i znam sigurno da je dobro tu.

Zahvalnost onda postaje nešto što uvek osećamo u sebi.

Pa i kad dođe onaj red tuge ili straha, zahvalnost ostaje potka na kojoj možemo dalje tkati svoj život.

Kamenčić zahvalnosti može biti neki sasvim običan kamen ili neki posebno drag. S neke omiljene plaže ili planine koju voliš. S mesta gde smo bili srećni i voljeni. Može biti privesak ili prsten od (polu)dragog kamena. Dobro je, verujem, da bude i iz mesta gde smo se rodili. A može biti i olovka sa Svarovski kristalima ili magnet na frižideru. Šta god da je naš čarobni predmet ili magični štapić, najvažnije je da ga mi unapredimo u svoj osećaj zahvalnosti.

Razmišljam, kakve bi samo čarobne priče bile da progovore kamenčići zahvalnosti! 😉

Ono što sam sigurna jeste da je moj kamenčić zahvalnosti bio i jeste važan deo mog PUTA POVRATKA SEBI. Zato sam zahvalna mom kamenčiću zahvalnosti:)

A kakvo je Tvoje iskustvo sa zahvalnošću?

Neka je Tvoj put kao i moj obasjan jasnoćom, lakoćom i radošću!

Snježana Sredojević

Sharing is caring!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *