Trening, seminar, edukacija – kada DA i kada NE

30.06.2019.

Juli me uvek podseti na jednu od mojih prvih edukacija pre mnogo godina. Intenzivnu, svakodnevnu, po nedelju dana svih letnjih meseci, po ceo dan. I na divne ljude koje sam upoznala tada i s kojima se družim i viđam i dan danas. 

Pre toga sam dugo sama istraživala i čitala mnogo o ličnom razvoju, o načinima unapređenja života, duhovnosti, razvoju ličnih potencijala. Imala sam naravno puno stručnih edukacija na poslu kojim sam se bavila. Ali ovo je bio nekako korak dalje ili korak bliže – sebi. I dugo sam bila sama u tome, ponekad se čak pitajući da li sam ja o.k. što uopšte i razmišljam o tim temama.

Prvi odlazak na neki grupni rad je bio moj odlazak na prvi SENSA vikend u junu 2010. godine. Neposredno pre toga mi je umrla mama, nedugo posle tate i bila sam tužna, ostavljena, izgubljena. Iako okružena prijateljima, poslom i putovanjima, duboko u sebi – usamljena. Taj vikend je bio tako isceljujući za mene… a verujem i za sve ostale koji su bili tamo. Nije nas bilo mnogo, sve je bilo odlično organizovano, lako, lepršavo i nadasve korisno.

Tu sam upoznala Slavicu, kod koje sam kasnije na NLP institutu prošla obuke, tu se i dešavao ovaj moj prvi intenzivni trening. Obuke nam je držao divni Tom Best, zvali smo ga Tom THE Best s kojim sam sledeće godine doživela Havaje…

Ovako sam doživela NLP trening

Kako sam samo bila srećna što sam našla sve te divne ljude! Sećam se da sam kolegi na poslu koji me je u šali upitao, zbog mog stalnog osmeha: “Na čemu si ti kad stalno tako dobro raspoložena?” spremno odgovorila “Na NLP-u!”

Prenosim i ovde tekst iz mog rada za NLP Master za koji sam, primajući diplomu, izjavila da je bolji i dragoceniji nego da sam išla na master u svojim osnovnim studijama na Ekonomskom fakultetu. Još uvek to mislim. Evo i dela teksta iz master rada:

NLP, kao Negovanje Ličnih Potencijala, otvara nove prozore kroz koje ulazi radost u moj život. Upoznajem sebe i druge na višem i na dubljem nivou. Razumem lakše, bez stresa, brže i bolje i sebe i druge. Lakše praštam i sebi i drugima. Učim kroz lično iskustvo i ples sa svojim nesvesnim, čime mnogo brže usvajam i integrišem naučeno… Mnogo bolje se organizujem. Osećam da je Univerzum uvek spreman da mi pomogne, da je na mojoj strani… Dišem osvešćeno i time svoje resurse osvešćujem i pojačavam. Dobro sam, smirena i resursna. Prihvatam svoju prošlost sa mnogo više razumevanja, uživam potpuno u svojoj sadašnjosti. Kreiram ekološki svoju budućnost. Volim više, jače, lepše, dublje… Otkrivam ceo svemir u sebi i u tome beskrajno uživam. U svemu vidim onaj lepši i bolji deo… Grlim kongruentno i to mi se s radošću vraća…  Radujem se svakog jutra dok vežbam, dišem i planiram dan. Efikasnija sam u poslu. Uvek sam prisutna. Fleksibilnija sam u komunikaciji; komuniciram s mnogo više osvešćenosti, takta, s osmehom, uvidjam uzroke i razloge svog, a i ponašanja ljudi oko mene. Radujem se promenama, znam da donose dobro. Radujem se i izazovima, naučiću nešto iz svakog… Nosim osmeh i radost na licu, u duši, u svakoj svojoj misli koja me poseti ili kojoj dopustim da ode, svakoj reči koju izgovorim i napišem…  Često se sećam budućnosti… Osećam da sam na dobroj frekvenciji i da moja energija prija ljudima oko mene. Negujem Lične Potencijale. To me čini tako srećnom.

Hvala vam. Volim vas puno.

NLP master ekipa


SENSA vikende nisam propuštala u naredne 2 godine i uvek je bilo fenomenalno. Prava mera informacija, radionica i druženja. Bar za mene tada. Na jednom od njih sam srela i Sinišu Ubovića, kod kojeg sam kasnije išla na HYL obuke i koji je bio anđeo glasnik za moju prvu knjigu “Anđeli za početnike”…


Ovako sam doživela HYL trening

Na treningu za trenere programa Heal Your Life, maja 2013. u Klubu Babe, jednoj od najlepših nedelja u mom životu, desilo se još jedno dragoceno iskustvo koje želim podeliti s vama. Da biste umeli da ga prepoznate kada vam se možda desi. To je nekako kombinacija kofe hladne vode s neba i onog unutrašnjeg naleta topline i energije u solarnom pleksusu zajedno. To učvršćuje put i veru u put. Tad i znate i osećate da ste na pravom mestu u pravo vreme.

Tih nedelju dana smo intenzivno radili po ceo dan, uključujući i pauze i obroke, čak i spavanje. Kad se samo setim neobjašnjivog paljenja televizora u sred noći u pojednim sobama! 🙂

Na jednoj kafe pauzi izašla sam na terasu, duboko taknuta onim što se u meni i medju nama dešavalo taj dan i zagledala se u nebo. Čisto i duboko plavo posle kiše. Tad je u moj vidokrug ušla ptica, neobično kružeći nebom. Prva misao – orao. A pošto ne znam mnogo o pticama, upitala sam devojke koje su bile tu da li neka da zna, da li je to orao. Par ih je potvrdilo da jeste, samo orao tako visoko kružno leti.

Nastavila sam da posmatram nebo i orla i tad se desilo. Neočekivano i jako! Neko se srebro razlilo po meni, neka svetlost, topla i meka, i spolja i iznutra… jak drhtaj je prošao celim mojim telom i bićem, pridržah se za ogradu da ne izgubim ravnotežu… I naravno, opet suze od ganuća, od siline i moći tog osećaja…

I tad mi je sinulo, to je Tom. On je tad već odavno bio na večnim lovištima (što je za mene dalo posebnu važnost svim našim iskustvima na Havajima) i došao je da me pozdravi i da blagoslovi to što radim. Moj duhovni učitelj, moja podrška na putu ka sebi. Orao je završio svoj poslednji veliki krug i otišao u nebo. Dugo sam gledala za njim, ne brišući suze i čvrsto se držeći za ogradu… Ne znam gde taj orao spava i koliko mu je daleko od Uvca do Kosmaja, ali znam da je nosio pozdrave od Toma. Ili je to bio Tom?

Kasnije sam iste pozdrave primila u Los Angelesu, kada sam išla na moju prvu konferenciju I CAN DO IT.  I danas stižu… kroz knjige, reči, ljude, slike, iskustva… Razne senzacije koje osećam u telu i na koje sad obraćam posebnu pažnju jer telo zna i pamti… i čuva zapise, informacije o svemu što je za nas važno, svejedno da li je informacija samo naša lična, karmička, nasledjena genetski ili nacionalno, ili je možda važna za celo čovečanstvo… Telo je većinskim delom voda, a voda pamti… Ućim da prepoznajem taj jezik moga tela i da mu verujem.

Zato na dilemu da li ići na trening, seminar, edukaciju kažem: DA. 


Pogotovo na početku putovanja. Puno je pitanja, sumnji, zbunjenosti, nesigurnosti i pomoć nekoga ko je to sve isto već preživeo nam je jako dragocena. Čudesna je podrška grupe ljudi koji dele iste teme, prosto se formira neko isceljujuće polje u kojem se osećaš dobro i bezbedno. I kada naučiš da primenjuješ vežbe, koristiš metode, kada se povežeš sa sobom i kada možeš da razlikuješ svoj unutrašnji glas duše od svega onog što usput naučiš i pokupiš od drugih, onda kažem: tada NE.  

Ostavi prostor i vreme u sebi da se povežeš sa sobom. Da čuješ sebe. I da konačno ponovo (po)veruješ sebi. To je najvažnije. 

Jer učitelj Te dovede vrata, a ući moraš samostalno. Žednom može bllo ko dati čašu vode, ali da je popije, proguta vodu i oseti je u svom telu, može samo svako od nas sam.

Dakle i ovde je jako važno naći ravnotežu, kao i u svemu ostalom u životu.

Ponekad je podrška neophodna, zato je bolje da je potražimo pre nego što to postane imperativ i jedini izbor. To je iskustvo zbog kojeg sam i kreirala besplatan TEST, da možeš da proveriš gde si Ti sada.

Vremenom stekneš poverenje u sebe, izgradiš emotivni kapacitet da se sretneš sa svojim ranama i sa svojom senkom. Naravno da je to proces i jako je individualno koliko će dugo da traje. Zapravo, verujem da traje ceo život. Neko reče: ako nemaš pametnija posla da radiš, radi sa sobom, tu posla ima uvek. Neke korake savladamo lako. Za neke lekcije potrebno je mnogo malih koraka. Nekad je baš teško. Do odustajanja. Sve je to deo puta.


Dobro je imati i u periodima kada si samo sa sobom nekoga ko znaš da je tu i za koga znaš da razume i (sa)oseća kroz šta prolaziš. Ponekad samo da izgovoriš naglas nekom svoje misli, uvide, iskustva. Samo to. A ponekad da postavi pravo pitanje, da sugestiju, predlog ili svoje viđenje. Svi smo ljudi. Ogledamo se u ljudima oko sebe. I nekad jednostavno ne vidimo širu sliku ili sve uglove. Tada je zaista potrebna podrška i obično je možemo naći, ako se otvorimo da zatražimo pomoć i to je lako s ljudima s kojima smo već prošli kroz neku transformaciju. Mnogo toga možemo sami, svakako, ali ne moramo to baš uvek. Ide i lakše i brže i lepše u dobrom, pravom društvu. 

I zato i dalje idem na razne treninge, seminare, radionice, edukacije… I u periodima kada se povučem da sama sa sobom proverim šta je od toga svega moje a šta ne, pa ako negde “zabagujem”, potražim pomoć. I tako u krug, Na spirali života…


Da li je i Tebi to potrebno, ne umem da procenim ja, nisam stručna. Samo imam svoje iskustvo koje evo i delim. A za Tebe najbolje znaš Ti. Evo, TEST je tu.

Neka je vaš put, kao i moj, obasjan jasnoćom, lakoćom i radošću!

Sharing is caring!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *