Snovi i o snovima

Snovi i o snovima

25.02.2019.

Sanjam oduvek. Sanjam žive, jake snove, pune boja, zvukova, mirisa… Ponekada pomislim da su snovi paralelna realnost. Sećam se, kao dete, da su mi snovi bili jako važni. Nisam umela da ih tumačim, samo sam ponekada intuitivno znala šta znače.

Kao kada mi je pre mnogo godina, ja sam ih imala jedva 15, umrla Baka, tatina mama. Imala je 84 godine i bila već slaba. Tata je to popodne krenuo da je vidi i tu noć sam sanjala živ san. Baka me grli, ja se udajem, u venčanici sam. Baka negde odlazi i bledi, iščezava pred mojim očima. I odmah po buđenju nekako sam znala da to stvarno ima veze sa njom i da je više nema. Kada mi je mama sledeće jutro obazrivo saopštila da je umrla, samo sam rekla da to već znam. Nisam umela da odgovorim na pitanje kako. Znala sam sasvim jasno da smo se u mom snu mi pozdravile.

Sanjala sam skoro svaku noć. Ponekad lepe snove, ponekad košmare od kojih sam se jako plašila. Vremenom sam naučila sebe da u snu svesno prekinem san i da ih zaboravljam. Kasnije su moji snovi postajali sve ređi i bleđi. Retko sam ih pamtila. Ako i jesam nisam obraćala uopšte pažnju na njih.

Jednostavno nisam dugo imala vremena da se bavim njima. Ni snovima, a ni sobom.

Počela sam ponovo da sanjam i da pišem snove kada se ispred mene ukazao moj put unutar mene. I, kako to Život obično posloži baš kako treba, vrlo brzo sam preko prijateljice saznala za ovu moju grupu za snove. Otišla odmah naredne nedelje. Od tada redovno, evo godinama, svake nedelje se družim sa mojim sjajnim snevačima i s mojom divnom učiteljicom snova… Radosna što ih imam.

Sanjam skoro svako moje spavanje, svejedno da li redovno noću u krevetu ili preko reda, tokom male popodnevne dremke, u avionu ili na plaži. Nekad pamtim, nekada ne. Ali svaki put kada mi je san važan imam i jake fizičke senzacije, od ukočenosti ruku ili celog tela, znojenja, suza, gušenja do orgazma, s kojima se i probudim.

Ranije bih se toga bila jako uplašila, sada znam kroz iskustva da se tako usklađuju moje fizičko telo i moje emotivno telo – moja duša. Intelekt, ego, prati sve to kako snove tumačim. Nekad odmah ili kasnije, u vremenu. I sve se dešava baš u pravo vreme i kako treba. Ja osećam i znam da zaista jesam uvek na pravom mestu u pravo vreme.

Snovi su, kako je rekao Frojd, kraljevski ulaz u nesvesno. A upravo tu leže sve nama potrebne informacije i svi naši potencijali. Samo što snovi pričaju jezikom simbola koji je nepoznat i tako neobičan našem analitičkom delu uma. A jezik simbola je čudesno bogat i šaren i pruža beskrajno mnogo tumačenja. To je zaista ceo svemir u nama.

Danas, kada već petu godinu redovno idem na grupu za tumačenje snova, uvek mi se iznova potvrđuje koliko su nam važni. Koliko mnogo možemo da naučimo od snova. Koliko nas štite, upozoravaju ali i ohrabruju i podržavaju. Otkrivaju nam ono najskrivenije u nama. Druženje sa svojim snovima je kao paralelni, unutrašnji put kroz život. Bogat, mističan i iznad svega jako koristan kao saputnik.

Lično mislim da jedino iz snova dobijamo izvorne informacije. I u najdubljoj meditaciji naš um, naš ego je budan i filtrira sve informacije, bilo da su slike ili reči, mirisi ili vibracije, kroz svoje filtere i prizme.  Jedino snovi nam daju autentične poruke našeg Bića, našeg Višeg Ja. Tad ego spava.

Kada se prvi put ode na tumačenje snova (grupno ili individualno), prvi san koji se ispriča, bilo da ste ga sanjali tih dana ili mnogo ranije se zove inicijalni san. Moj inicijalni san, koji sam sanjala pre nekoliko godina, je bio sledeći.

Ja sam u ležećem položaju i samo vidim iznad sebe moju majku, bledu, ljutu, i osećam kako me davi rukama i to osećam baš jako. Gubim dah i pokušavam da se otmem tom smrtonosnom zagrljaju i u tom trenutku se iza glave moje majke pojavljuje glava moje tetke, mamine najstarije sestre. Tetka izgleda lepo i zdravo, prirodno rumena, ladna trajna, kao maksimum njenog doterivanja, u kosi, vesele okice pune životne radosti, smeši se. Stavlja nežno ruku na rame mojoj mami, snažno je odvajajući od mene i kaže: “Ma, pusti je! Ona jeste dovoljno dobra! Ona jeste dovoljno dobra za sve nas, za sebe, za tebe i za mene, za sve nas!” I tek tada konačno pritisak i stezanje oko vrata počinje da popušta…

Ja se budim gušeći se i kašljući, preznojena i mokra i sa jakim lupanjem srca. Za trenutak ne znam gde se nalazim. U mraku sobe, užasnuta strahom i pitanjem: zašto bi moja majka želela da me udavi? Jedva nekako napipam prekidač od lampe, upalim svetlo i sedim tako neko vreme pokušavajući da normalizujem disanje i umirim uplašeno srce. Zurim ispred sebe. U šoku. I u strahu. Mislim da sam imala modrice po vratu.

Taj i sledećih nekoliko dana sam bila primetno odsutna i dekoncentrisana tokom dana, na poslu i uopšte, pokušavajući da sama odgonetnem poruku sna. Nisam tada mnogo znala o analizi i tumačenju snova. Ipak sam na kraju, na osnovu mog oskudnog znanja o tome iz knjiga, zaključila da je to samo moja borba u meni između nečeg novog i nečeg starog.

Kasnije sam to povezala na dubljim nivoima uz pomoć pažljivo formulisanih pitanja . Znala sam da je to trenutak da prihvatim novu sebe, dovoljno dobru za sve nas, za sve žene u mojoj lozi i u mojim genima, za sebe, za sve moje delove koje sam tek počela da otkrivam u sebi.

Posle skoro dve godine od tog tako jakog sna, kada sam prvi put otišla na grupu za snove, stručna pomoć u analizi baš tog sna moje učiteljice tumačenja snova je samo potvrdio da sam, intuitivno i sama ipak dobro razumela san.

Svaki snevač negde duboko u sebi zna šta mu san znači, samo je pitanje koliko je spreman da to sebi prizna.

Kako se čovek razvija i raste, kroz snove ili bilo kojim drugim unutrašnjim radom na sebi, tako je sve spremniji i da prihvati te duboke poruke iz nesvesnog, svog ličnog, porodičnog, nacionalnog ili kolektivnog. Svaki san je višeslojan i ima više nivoa tumačenja. Praktično san se može uvek analizirati iznova i osvetljavati novim snopovima svetla iz novih uvida, stanja ili novih situacija.

Ponekad nam snovi praktično samo potvrde nešto što već znamo ali se iz nekog razloga plašimo da to sebi priznamo. A ponekad nam razbiju iluziju za koju smo sigurni da je realnost. Često se jedan san razume tek kada se izanalizira cela serija snova.

Neke snove razumemo tek kada nas život dovede u situacije koje nekako tako lako povežemo sa porukama iz snova. Tačno znamo šta je ustvari san hteo da nam kaže.

Neke svoje snove od pre godinu, dve, tri, tek sada u potpunosti razumem. Neke sada osvetljujem novim uvidima do kojih sam došla u međuvremenu. Neki tek čekaju da ih razumem potpuno. Lagano, tempom koji meni odgovara. I koliko u tom trenutku mogu da razumem. Ništa se ne mora. Život nas vodi savršenim tajmingom kada mu se prepustimo.

Zato mislim da je jako važno zapisati snove, pogotovo one koji nas uznemire, razbude, na koje reagujem osećanjima i kroz telo. Važni su. Važni su nam naši snovi onoliko koliko smo sami sebi važni. A jesmo, zar ne? 🙂

Sanjajmo snove spavajući da bismo mogli da sanjamo i da ih ostvarujemo i budni.

Ja sam se kroz snove vratila svojoj izvornoj ljubavi – pisanju. Tako se desila i moja prva knjiga Anđeli za početnike.

Ali to je neka druga priča. Evo, pročitaj je ovde.

Hvala Ti što me čitaš.

Neka je Tvoj put kao i moj, obasjan jasnoćom, lakoćom i radošću!

Snježana Sredojević

Sharing is caring!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *