Rad sa sobom

17.05.2019.

Nešto mi u poslednje vreme izjava “rad na sebi” baš ne prija. Zvuči mi kao rad na nekom projektu. A ja nisam projekat – ni svoj, niti bilo čiji. Možda jesam nekada bila, više ne. 

Razmišljam: verovatno sam, na neki način, bila mamin i tatin projekat. Dali su sve od sebe da od mene, vaspitanjem i ljubavlju, naprave ono što su oni mislili da je najbolje za mene. Pa sam verovatno bila i projekat svojih profesora, prijatelja, partnera, šefova, kolega koji su želeli da me promene. 

Na kraju, evo priznajem, bila sam dugo i sopstveni projekat, sve dok sam želela da promenim gomilu stvari kod sebe.

“Rad na sebi” mi nekako uvek zvuči kao da opet ego pokušava da nešto promeni na meni (bez kao:), da je ego smislio kako i šta treba da bude, da nisam ja opet dovoljno dobra. 

Dok mi nije postalo sasvim jasno da sam ja živo biće. A biće uvek jeste dovoljno dobro. Biće zna da sam dobra i dovoljna takva kakva jesam. Sa svim svojim vrlinama i manama, sa svim svojim uspesima i greškama, sa svim svojim osećanjima i mislima. Da samo treba da budem to što više i češće, to što jesam. Biće.

Naravno da ima stvari koje me u tome još uvek sprečavaju i na tome radim. Sa sobom. I sa ljudima oko sebe, jer se u njima ogledam. 

Tako da volim reći “Rad sa sobom” umesto “Rad na sebi”

I uvek se setim da je Rad i – Radost, isti je koren reči. I znam da rad sa sobom jeste radost, čak i kada je bolno, kada se ruše iluzije koje su me sprečavale da budem to što jesam. A iluzije, opet, gradi ego. Tako da se ceo rad sa sobom, na kraju, svodi na usklađivanje ega i bića, uma i srca, emocija i osećanja i misli i tela – kako god da to imenujemo.

I znam i iskustva da je taj rad sa sobom izuzetno dragocen i zapravo jedini pravi put povratka sebi. I sviđa mi se sve što vidim iza toga, naprimer: putovanje i ples. 

Putovanja volim, putovanja nas oplemenjuju, uče nas da volimo različitosti, šire naše perspektive i uvek su dobrodošla.

A ples… ples je igra. U svim ritmovima, kao valcer, disco, hula-dance, hip-hop, ballydance, kolce… šta god život donese. Zaplesaću. Ako ne znam – naučiću. I mogu da plešem sama, s partnerom, sa drugima i sa celim svetom.

I rad sa sobom mogu da pretvorim u ples. I da menjam ritam, melodiju, pokrete, da usavršavam one koji mi prijaju i da učim nove… Zato biram rad sa sobom umesto rada na sebi.

A kako vi razmišljate o radu sa sobom?

Neka je vaš put, kao i moj, obasjan jasnoćom, lakoćom i radošću!

Snježana Sredojević


Sharing is caring!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *