Kome verujete

18.02.2019.

Pitanje ustvari glasi: da li više verujete sebi ili drugima?

I sama sam dugo verovala više drugima nego sebi, godinama. Verovala sam roditeljima, što je sasvim prirodno i normalno dok smo deca, zar ne? Ali, tako naviknuta i ušuškana u to, posle sam vrlo često verovala više i raznim učiteljima, prijateljicama, kolegama, šefovima… svima drugima osim sebi. 

I kada bi se pojavio drugačiji osećaj u mom telu i samim tim i drugačije misli na neku temu, ja bih to odbacivala i radije verovala drugima. Iz navike. Iz straha. Iz nepoverenja u sebe i svoje osećaje. Iz stanja “nisam ja dovoljno dobra, pametna, šta god, drugi znaju bolje od mene”. 

A možda i zato jer je lakše da neko drugi bude odgovoran za ono što se dešava, a ne ja. Priznajem, tako je možda lakše. Da su drugi “krivi” za ono što se meni dešava. Pa godinama krivih mamu i tatu, brata, geografsku širinu na kojoj živim, komšiju, koleginicu, partnera, vreme, bivšeg muža, šefa… 

Sve do trenutka dok nisam spoznala šta je ustvari slobodna volja i šta je odgovornost. Onda sam polako počela da razumem i da tako lakše, okrivljujući druge, nije uvek nužno i bolje, uglavnom i nije. Pa mi je vremenom postalo sasvim jasno i da kriv nije baš niko. A da smo odgovorni svi. Da je odgovornost ustvari svest o tome da su svi odgovori u nama. Aha! 🙂

I sve dok smatramo da je neko drugi “kriv”, nismo spremni da prihvatimo svoju moć, jer je odgovornost i moć. Moć da promenimo svoje razmišljanje, svoje obrasce razmišljanja i ponašanja, svoju percepciju sebe i sveta oko sebe, kao i svoju prošlost.

Postoji izreka “nikad nije kasno za srećno detinjstvo” i zvuči kao nemoguća misija 🙂


Prošlost ne može da se menja, ali može priča koju sebi pričamo, i u koju verujemo, o toj našoj prošlosti, zar ne? 

I još nešto vrlo dragoceno dobijamo kada se odlučimo da preuzmemo tu odgovornost i moć u sebi – dobijamo i iskustvo empatije i saosećanja, kako sa sobom, tako i sa drugima. A to nam tek daje lakoću koja jeste sasvim drugačija i – mnogo bolja. 

A kako se to postiže? Vera u sebe je važan korak. Verovanje svojim osećanjima i onom  tananom glasu unutar nas koji nas vodi, a koji tako retko uvažavamo. Koji ponekad i nema smisla našem umu. i zna, mnogo puta sam iskusila, mnogo bolje šta je za nas dobro.

Ja sam i sama godinama sve to najčešće ignorisala, priznajem i to i da nije bilo lako vratiti se sebi i uvek poslušati taj glasić. I danas ponekad ne verujem, sumnjam, pa i potražim i potvrdu spolja, u drugim ljudima. I to je o.k. Ali danas svaki put čujem, uzmem u obzir i dobro preispitam. I – verujem sebi 🙂 Verujem svojim osećanjima. I kad su dobra i prijatna, a pogotovo kada su neprijatna, kad se podigne bes, tuga, stid… E, tu je pravi prostor za rad na sebi, za upoznavanje sebe. A kako su to naše neprijatne emocije naš putokaz i ustvari dar, pisala sam o tome ovde.

I tako… putujem i dalje, sve bliže sebi. I što reče jedan moj drugar:

Što sebe više i bolje (u)poznajem, to sebe više volim.

Kako da znamo kada je pravo vreme da konačno počnemo da verujemo sebi i svojim osećanjima?
Ponekad jednostavno – znamo. A ponekad se koprcamo u svim mogućim signalima i znakovima da je vreme i opiremo se tome. A što se više opiremo, više nas boli… Zato je mnogo pametnije sam krenuti u proces promene, na put povratka sebi, nego čekati da nas život na to natera.

Upravo zato sam i kreirala test koji može da vam pomogne, možda, da proverite dokle ste stigli.
Test, ako niste još, možete slobodno preuzeti ovde: TEST

Više raznih priča o tome kako i šta sam ja sve iskusila i spoznala, kao i šta novo još uvek svakodnevno učim i vežbam možeš pročitati u mojim drugim postovima na razne teme OVDE.

I moja prva knjiga ANDJELI ZA POČETNIKE, Leo commerce 2015, ima podnaslov “Vodič za poverenje u život i u sebe”. Kako smo naučeni mnogi od nas da više verujemo drugima nego sebi, teško nam je da odmah počnemo da verujemo sebi i svim svojim osećanjima. Lepo je možda prvo se povezati sa anđelima, arhanđelima i svojim anđelom čuvarom, osetiti šta znači ta podrška i kako je moćno verovati. U anđele, u život, u sebe…

Stvarno me raduje ako verujete sebi. A ako još ne, kad ćete?

Sharing is caring!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *