Da li je važnije da budemo ljubazni ili da budemo iskreni

12.02.2017.

Ovo me je često zbunjivalo. Kao i mnogi tragaoci na duhovnom putovanju, naučena sam na samom početku, još u detinjstvu da je jako važno da uvek budem ljubazna prema svima, prema starijima, prema mlađima, u školi, u društvu, na poslu…

Iskreno, to mi se dugo i sviđalo, da svi oko mene misle i znaju da sam fina, ljubazna. I bila sam. Često u korist sopstvene štete. A onda su sve one reči, zatomljene da bih bila ljubazna prema svima počele da iskaču kad mi je to najmanje trebalo. Pa ja opet, da bih bila ljubazna, potisnem te reči i nemire još dublje u sebe. Dok nije došla dijagnoza.

Tek sam onda razumela koliko puta sam odustala od sebe, svojih osećanja, potreba i želja da bih bila ljubazna prema drugima.

Kada sam konačno poželela da budem ljubazna prema sebi, nisam ni znala kako. Čitala sam puno o tome, ali čitanje nije bilo dovoljno. Srećom, to može da se nauči, najlakše i najlepše kroz rad Lujze Hej. Upravo zato sam i bila prva na spisku za trenerski program kod Siniše Ubovića još 2013 godine.

Bila je to jedna od najlepših nedelja u mom životu. Tu sam, između ostalog naučila i da je u redu da osećam sve što osećam. Uvek.

I da je mnogo važno da budem iskrena o svojim osećanjima. Prvo prema sebi. Da priznam sebi i da prihvatim to kako se osećam, kako god da to jeste, jer tek kada prihvatim, onda mogu da nešto uradim s tim ako mi se ne dopada.

I to mi je sve bilo jasno na mentalnom nivou, ali vrlo često nisam umela da sebi samoj prevedem kako se tačno osećam, koje se to emocije (engl. e-motion znači energija u pokretu) ispoljavaju i dešavaju u meni. Bilo mi je puno toga nepoznato, jer dugo nisam bila povezana sa svojim telom. 

Bilo mi je lakše da „izađem“ iz svog tela, odem skroz u svoj um i budem ljubazna. A  kako se zaista osećam, nije bilo važno. Važno je bilo ono što je ispravno. Ustvari: ono što sam mislila da je ispravno. Nisam znala da je mnogo važnije ono što osećam da je ispravno.

Usledilo je mnogo rada sa emocijama i sa telom. Upoznavanje sebe, svojih potreba, želja, navika, programa, uverenja, strategija, osećanja, emocija, snova… kako na svesnom nivou, tako i na nesvesnom.

Sada mogu reći da mnogo bolje osećam. Sebe i druge.

Istraživala sam i dalje, učila, pokušavala, grešila, pa opet iznova pokušavala… Često su se pojavljivali stari programi, bežanje od istine i od sebe. A kao i sve ostalo – što više vežbam, sve sam u tome bolja.

Jer nije više cilj da se osećam bolje, nego da osećam bolje. Sve emocije. Jer su sve dragocene, a one neprijatne možda i korisnije od prijatnih za otkrivanje istine o sebi. Pisala sam o tome OVDE.

Kao što sam u pravu tek kad sam srećna, još jedna rešena dilema o kojoj sam pisala OVDE.

Naravno iskrenost ne podrazumeva da bespotrebno ulazimo u sukobe sa drugima, pogotovo ne da nekog ubeđujemo u svoju istinu ili da vičemo. Viču obično oni koji sebe ubeđuju u to što govore.

Iskrenost daje uvek mogućnost da istina može biti rečena ljubazno, mirno i baš zato dovoljno snažno.

Tako da dilema iz naslova postaje novi nivo znanja: ljubazna sam tek kad sam iskrena. Prema sebi i prema drugima. To je mnogo pošteniji i zdraviji odnos. Biti iskren o svojim autentičnim osećanjima gradi naš integritet. To je zaista pravi PUT POVRATKA SEBI.

A šta je vama važnije? Da budete ljubazni ili da budete iskreni?

Pišite mi o tome! Hvala vam što me čitate! 🙂

Sharing is caring!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *